Српска православна црква и њени верници данас обележавају Вазнесење Господње, празник који је у нашем народу далеко познатији као Спасовдан.
Овај велики празник спада у ред седам највећих светковина посвећених Господу Исусу Христу, покретног је датума и увек се слави у шести четвртак после Васкрса, односно тачно у четрдесети дан по Васкрсењу. Осим што је црвено слово и заповедни празник, Спасовдан је и слава наше престонице, Београда, али и града Чачка, док је у многим другим местима широм Србије у питању заветина – празник целог насеља.
Једна од најважнијих црквених поука везаних за овај дан јесте сећање на тренутак када се Исус Христос последњи пут јавио својим ученицима – једанаесторици апостола који су седели за трпезом. Пре него што се на Маслинској гори, у Витанији, узнео на небо и сео са десне стране Оца, Господ им је дао кључну заповест: „Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.“
Да би у томе успели, обећао им је Духа Утешитеља и наредио им да не излазе из Јерусалима до Свете Тројице. Управо зато што су апостоли касније пренели Христову веру у свет и тиме људство спасавали у вери, овај дан је добио име Спасовдан. Такође, вреди напоменути да се сверадосним васкршњим поздравом „Христос васкрсе – Ваистину васкрсе“ верници поздрављају последњи пут управо уочи овог празника.
ЧУДО СЕ ПОНОВИЛО: Изнели су мошти Светог Василија Острошког на улицу, а онда се десило (ВИДЕО)
Поред дубоког хришћанског значења, Спасовдан у Србији има огроман значај кроз историју, али и дубоко укорењене прехришћанске и словенске обичаје. Етнолози истичу да је Спасовдан традиционално био пролећни празник сточара и земљорадника, а поједини обичаји потичу још из времена старог српског бога Громовника Перуна. Народи су веровали да Перун туче громовима и градом усеве, док божанство Спас, држећи житни клас у руци, штити и спасава летину од временских непогода. Из тог периода остао је обичај да се за Спасовдан обавезно коље јагње као жртва свецу и обавезно припрема традиционална цивара.
Такође, сточари и чобани су изјутра правили крстиће од лескових грана и стављали их на кровове кућа, помоћних зграда, торове и притворке, а забадали су их и у њиве како би заштитили имање од демона и лоших чини преко целе године. Овај празник је уживао изузетно поштовање и у доба цара Душана, те није случајно што је чувени Душанов законик обнардован управо на Спасовдан 1349. године, а на исти празник и допуњен 1354. године.
МОЛИТВА ПРЕД КИВОТОМ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ: Изговорите ове чудесне речи (ВИДЕО)
Због свега тога, Спасовдан се сматра изузетно срећним и варовним даном када све ваља започињати. Међутим, постоји једна ствар коју према народним веровањима и обичајима данас никако не смете да урадите, јер се сматра највећим грехом на овај празник:
Нипошто немојте радити тешке послове нити упрезати стоку, а посебно се чувајте спавања током дана! Народ строго верује да на Спасовдан никако не ваља заспати преко дана, јер ће онај ко то учини бити лењ, патиће од страшне главобоље и дремаће током читаве године.
Такође, мушкарци данас остављају све тешке алате на имању, док жене нипошто не узимају иглу и конац у руке, нити перу веш, како не би навукли гнев времена на своје усеве и кућу.
Уз то, данас важи и старо правило хигијене које каже да мушкарци не треба да се брију, жене да се умивају, а деца се не купају, у знак поштовања према светињи данашњег дана.
ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ ЧУДОТВОРЦА: Ако сте БОЛЕСНИ, ево шта МОРАТЕ да урадите!
Још једна специфичност јесте да наши стари нису окушали нити пили млеко од Нове године па све до Спасовдана, када се та забрана коначно прекидала.
Верска прослава Спасовдана одувек је почињала одласком у цркву на литургију. Након верског обреда, у прошлости је постојао обичај да богатији домаћини воде своје госте кући на богато припремљен ручак, док су мање имућни настављали дружење испред храма, где се народ окупљао, веселио, пекао јагањце и точио пиће. Иако су се времена променила, данашњи дан остаје савршена прилика за духовни мир, породично окупљање и поштовање традиције која нас вековима дефинише.
ДАНАС ЈЕ МАЛИ ВАСКРС – ТОМИНА НЕДЕЉА: Ову једну ствар ОБАВЕЗНО урадите
Србсбук
