Српска православна црква и њени верници сутра обележавају Вазнесење Господње, празник који је у нашем народу далеко познатији као Спасовдан.
Овај велики празник спада у ред седам највећих светковина посвећених Господу Исусу Христу, покретног је датума и увек се слави у шест четвртак после Васкрса, односно тачно у четрдесети дан по Васкрсењу. Осим што је црвено слово и заповедни празник, Спасовдан је и слава наше престонице, Београда, али и града Чачка, док је у многим другим местима широм Србије у питању заветина – празник целог насеља.
Једна од најважнијих црквених поука везаних за овај дан јесте сећање на тренутак када се Исус Христос последњи пут јавио својим ученицима – једанаесторици апостола који су седели за трпезом. Пре него што се на Маслинској гори, у Витанији, узнео на небо и сео са десне стране Оца, Господ им је дао кључну заповест: „Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.“
Да би у томе успели, обећао им је Духа Утешитеља и наредио им да не излазе из Јерусалима до Свете Тројице. Управо зато што су апостоли касније пренели Христову веру у свет и тиме људство спасавали у вери, овај дан је добио име Спасовдан. Такође, вреди напоменути да се сверадосним васкршњим поздравом „Христос васкрсе – Ваистину васкрсе“ верници поздрављају последњи пут управо уочи овог празника.
ЧУДО СЕ ПОНОВИЛО: Изнели су мошти Светог Василија Острошког на улицу, а онда се десило (ВИДЕО)
Поред дубоког хришћанског значења, Спасовдан у Србији има огроман значај кроз историју, али и дубоко укорењене прехришћанске и словенске обичаје. Етнолози истичу да је Спасовдан традиционално био пролећни празник сточара и земљорадника, а поједини обичаји потичу још из времена старог српског бога Громовника Перуна. Народи су веровали да Перун туче громовима и градом усеве, док божанство Спас, држећи житни клас у руци, штити и спасава летину од временских непогода. Из тог периода остао је обичај да се за Спасовдан обавезно коље јагње као жртва свецу и обавезно припрема традиционална цивара. Такође, сточари и чобани су изјутра правили крстиће од лескових грана и стављали их на кровове кућа, помоћних зграда, торове и притворке, а забадали су их и у њиве како би заштитили имање од демона и лоших чини преко целе године. Овај празник је уживао изузетно поштовање и у доба цара Душана, те није случајно што је чувени Душанов законик обнардован управо на Спасовдан 1349. године, а на исти празник и допуњен 1354. године.
МОЛИТВА ПРЕД КИВОТОМ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ: Изговорите ове чудесне речи (ВИДЕО)
Због свега тога, Спасовдан се сматра изузетно срећним и варовним даном када све ваља започињати. Међутим, списак ствари које народна веровања строго забрањују на овај дан веома је дугачак и занимљив, а многа правила се односе на свакодневну хигијену и навике које су наши стари стриктно поштовали:
Забрана бријања, умивања и купања: На Спасовдан традиција налаже да мушкарци не треба да се брију, жене не треба да се умивају, а деца се не купају. На тај начин се исказивало поштовање према великом празнику.
Строг пост на млеко до празника: Наши стари нису окушали нити пили млеко од Нове године па све до Спасовдана, када се та забрана коначно прекидала.
Без тешких послова: Као и за свако црвено слово, строго се избегавају сви тешки послови на пољу, у кући и око стоке. Жене одлажу шивење, прање веша и плетење.
Нипошто не спавајте током дана: Сматра се да на Спасовдан никако не ваља спавати преко дана, јер народ верује да ће онај ко то уради дремати и бити лењ током читаве године.
ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ ЧУДОТВОРЦА: Ако сте БОЛЕСНИ, ево шта МОРАТЕ да урадите!
Верска прослава Спасовдана одувек је почињала одласком у цркву на литургију. Након верског обреда, у прошлости је постојао обичај да богатији домаћини воде своје госте кући на богато припремљен ручак, док су мање имућни настављали дружење испред храма, где се народ окупљао, веселио, пекао јагањце и точио пиће. Иако су се времена променила, сутрашњи дан остаје савршена прилика за духовни мир, породично окупљање и поштовање традиције која нас вековима дефинише.
Србсбук
