Максим Горки боравио је тридесетих година двадесетог века у Србији и том приликом написао је веома дирљиве осврте на српски народ. Пишући из Врњачке Бање пријатељу Алексеју Бабочкину он између осталог каже: „…Чини ми се да су Срби исто толико Руси колико и ми. Све у нама је толико слично и толико исто, да ја нисам способан да нађем разлику. Исто толико су широки као и ми и исто толико велики као и ми…“

Због нарушеног здравља и потребе за бањским лијечењем Горки долази у Србију и преко Београда стиже у Врњачку Бању. У кореспонденцији славног писца сачувано је то писмо којем је свом пријатељу поручио сљедеће ријечи:

„Ово је наша земља. Толико је слична Русији да ми изгледа као да сам са севера, из Русије, прешао у Украјину. Грије ме ј југ! На крају, овдје су сви људи – ЉУДИ! Историја ове земље корачала је само за славом! Та земља је патила, живјела, преживјела и остала ту, да увек буде ту! Чини ми се да су Срби исто толико Руси колико и ми. Све у нама је толико слично и толико исто, да ја нисам способан да нађем разлику.