“Simetričan i veličanstveno izolovan”, u opisu slavnog geografa Jovana Cvijića, Rtanj, uz krašku Suvu planinu, predstavlja poslednje istureno odeljenje Karpatsko-balkanskih planina u Srbiji.
Krečnjački greben Rtnja poput brane razdvaja dve klimatske zone. To su Timočka krajina i Moravski basen. A kako Timočka krajina vrlo često ima običaj da ima drugačije vreme od ostatka Srbije, sa Rtnja se taj diskontinuitet najlepše može osmotriti – intervali anticiklona u novembru ili decembru po pravilu su pozornica za temperaturne inverzije i niske oblake i tada se ova planina ukazuje u svom najlepšem izdanju.
Rtanj je najposećenija planina u Srbiji. Zgodno pozicionaran, lako dostupan, kada se prosto nema vremena za duge vožnje i ambiciozne ciljeve, Rtanj je ta večita utešna nagrada.
U poznu jesen, usamljeni grebeni poput Rtnja i Trema biće sve drugo, samo ne najbliža lokacija za trening sa hiljadu metara visinske. Uz dobro čitanje vremenskih prilika i uz malo sreće, hod po oblacima je izgledan.
Najviši vrh planine Rtanj je piramidalni Šiljak (1565m) na kome se nalaze ostaci stare kapele. Suprotan kraj krečnjačkog grebena je Kusak (1380m). Između ova dva pola Rtnja negde po sredini grebena je Preslo (1405m). Prelezak celog grebena Rtnja je atraktivniji od samog uspona na Šiljak – jer pogled ka vrhu je često lepši od onog sa vrha, a upravo ugao posmatranja sa Presla razotkriva famozni oblik piramide – zaštitni znak Rtnja.
Najveći broj planinara prilazi ovoj planini od istoimenog sela Rtanj, gde se nekada nalazio rudnik. Dobro su poznate tradicionalne staze severnom, kao i blažom južnom padinom. U poslednje vreme, sve je popularniji via diretissima uspon bočnim grebenom: Sitna stena u odnosu na tradicionalne pristupe, zbog strmijeg i stenovitijeg terena, “simulira” dinarsko, visokogorsko iskustvo na Rtnju.
Ipak, ako je cilj da se što pre dohvati atraktivni greben ili ako ste put Rtnja krenuli sa malom decom, četvrta varijanta uspona, sa sokobanjske strane, je pravi izbor. Uspon od Tomićeve kolibe (selo Mužinac) je kondiciono lakši i brži, ako izuzmeno neizbežnu vožnju (odličnim) kolskim putem do same početne tačke.
Definicija Via normale uspona do određenog planinskog vrha bi bio put do vrha po najlakšem mogućem terenu sa minimalnom visinskom razlikom.
U slučaju Rtnja to je upravo uspon sa sokobanjske strane. Kolski put do početne tačke i duže vreme putovanja je razlog koji odvraća većinu planinara i ipak usmerava na tradicionalne uspone sa severa.
Od Tomićeve kolibe do vršnog grebena i ne mora da se prati neka određena staza. Slobodnim kretanjem, po prostranoj osunčanoj padini, podnožje i greben deli svega 600m visinske razlike.
Efekat “Glorija” na Rtnju. Javlja se kada je sunce veoma nisko na horizontu, a senka posmatrača je iznad vlažnog kondenzujućeg oblaka. Zajednica smrče na Rtnju je posledica pošumljavanja nakon sečenja bukove i hrastove šume.
Geološki sastav Rtnja je raznolik i proteže se kroz četiri geološka perioda. Iz rodopske mase starih slojeva škriljaca izranjaju znatno mlađi krečnjački slojevi Karpatobalkana.
