Наша редакција вам преноси најаву за Е-књигу која ће затрести јавност. Владо је преживео праву ГОЛГОТУ и његова исповест по истинитој причи заслужује пажњу, он жели на тај начин да помогне свакоме коме је таква помоћ потребна и да се тако нешто никоме не понови.
Поштовани пријатељи и пратиоци, овом приликом желим да вас обавестим да сам кренуо са писањем своје прве Е-књиге, по својој истинитој причи. Ово изнад је наслов.
Голгота представља пакао који сам преживео од упале панкреаса 2023. године, па све до онога што је уследило до дана завршетка књиге.
„Мојих пет смрти“ у наслову представља пет операција у року од месец дана, тачније пет резова, од чега су четири операције биле у року од 10 дана (прве три на свака два дана и четврта након четири дана од треће). Сва четири пута сам био интубиран, а свему је претходила операција уградње стента између желуца и псеудоцисте ендоскопским путем, од чега је све кренуло наопако, јер је стент запушио.
ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ ЧУДОТВОРЦА: Ако сте БОЛЕСНИ, ево шта МОРАТЕ да урадите!
Васкрсење треба да представља мој потпуни опоравак, за који верујем да ће уследити до следећег Васкрса, али и успех са овом књигом, који је по мом мишљењу неминован.
Имаћете прилику да прочитате моју комплетну исповест од почетка до краја, са свим детаљима. То је само по себи чудо, јер је невероватно да неко уопште преживи толике операције (проценат је 1 од 100), а камоли да запамти сваки детаљ. Лечен сам у три различите установе: прво у градској болници три дана, одакле сам пребачен у „Савремену здравствену установу у Београду“. Тада сам због упале панкреаса провео укупно 55 дана у болници, од чега 40 у шок-соби, 30 дана без хране и воде. Шансе да преживим биле су свега 30%.
Након изласка из „Савремене здравствене установе“ и неколико контрола, био сам принуђен да се пребацим на „Елитну здравствену установу број 1 у Србији“, где сам лежао неколико пута ради разних анализа. Крајем 2024. године одлазим тамо да бих оперисао жучну кесу лапароскопским путем, међутим, они напрасно мењају одлуку и крећу да решавају псеудоцисту. Од тог момента почиње моја агонија и силне операције, поново ми је била забрањена храна и вода око месец дана. Остао сам три месеца у тој установи, где сам се осећао као заморче због свега што је уследило. Шансе да преживим тада су биле свега 1%.
Сигуран сам да ће многи од вас заплакати док буду читали моју исповест, јер овако нешто не би смело више никоме да се деси.
Ово што ћу написати није само обична књига и исповест, већ својеврсни водич како да пребродите тешке животне ситуације и како да се носите у критичним моментима. Научићете како да своју Голготу претворите у Васкрсење и успех.
Овако нешто не може да напише неко ко то није преживео; тешко да вам могу помоћи и врхунски психотерапеути у таквим ситуацијама – живи сам сведок томе. На инсистирање моје сестре да посетим психотерапеута пола године након изласка из болнице, одбијао сам говорећи да ми она не може помоћи. На крају сам пристао само да бих удовољио забринутој сестри. Обавио сам пет сеанси преко видео-позива; жена је била шокирана мојом причом. Савети које ми је давала нису могли да се примене у том тренутку, па чак ни сада, те сам престао са сеансама.
Фотомонтажа коју видите на првој слици представља мене у најтежим тренуцима у шок-соби: са шест дренова, сондом, катетером, прикљученог на апарате. Друга слика приказује мене у пуној снази пре болести, али и у будућности након опоравка.
С обзиром на то шта сам све прошао, често сам стајао испред иконе и питао Бога зашто ме није узео, зашто ме је оставио живог да се мучим и да мучим све око себе, посебно најближе. Једини одговор који сам добио је да се побринем да ово нико више не доживи (бар не од та два доктора) и да за моју причу мора да сазна јавност. За све остало ће се побринити мој најјачи савезник – Бог и истина.
Иако сам због природе свог посла одавно могао јавно да се експонирам, никада то нисам искористио. Сада је дошао тренутак да изађем из анонимности и покажем се у свом најбољем светлу, да заузмем место које одавно заслужујем. Где ће ме то тачно одвести – не знам, али сам сигуран у Божију помоћ. Нека буде по Његовој вољи.
Овде је наслов и линк ка оригиналној објави на његовом Фејсбук профилу
Владо Васиљевић
