У склопу Светле седмице, прве недеље након Васкрса, сутрашњи дан заузима посебно место у народном календару и обичајима. Позната као Гарава среда, она са собом носи вековна предања која су се преносила са колена на колено, а већина њих је директно повезана са природом и небеским појавама.

Назив овог дана потиче из старих обичаја када су се момци и девојке окупљали како би обележили крај великих празничних дана, али и због веровања да је ово време када се природа буди на посебан начин. Гарава среда се у многим крајевима сматра преломним тренутком за пољопривреду и временске прилике које ће пратити лето.

Најмоћније веровање које је и данас живо у многим српским селима гласи да сутра обавезно треба погледати у небо. Стари кажу да изглед неба на Гараву среду директно предсказује каква ће бити летина. Ако је небо ведро и звездано током ноћи, верује се да ће година бити сушна али берићетна за винограде. Са друге стране, ако се појаве тешки и тамни облаци, то је знак да нас чека кишна година са доста падова и изазова за ратаре.

Осим временских предсказања, Гарава среда је у народу позната и као дан када не треба започињати тешке послове у пољу. Верује се да је ово дан за духовно сабирање и припрему за Светли четртак који долази. У неким деловима Србије постоји и обичај да се на овај дан не прави велика бука, како се не би изазвао гнев природе и град који може уништити усеве.

За младе је овај дан имао посебну симболику. Момци су некада у шали гаравили једни друге или чак куће у којима има девојака за удају, што је симболично представљало заштиту од злих сила и призивање плодности. Иако су се ти обичаји данас скоро изгубили, веровање у моћ небеских знакова остало је чврсто укорењено.

Сутрашњи дан је прилика да се застане и ослушне природа. Погледајте у небо и обратите пажњу на знакове, јер народни учитељи верују да нам природа управо на Гараву среду шаље најјасније поруке о томе шта нас чека у месецима који долазе. Проведите дан у миру и добром расположењу, чувајући традицију која нас веже за наше корене.

Србсбук