Српска православна црква и њени верници данас обележавају Рођење Пресвете Богородице, празник који је у народу познат као Мала Госпојина.
Овај велики дан спада у ред 12 највећих хришћанских празника и посвећен је успомени на дан када је у Назарету, од праведних и благочестивих родитеља Јоакима и Ане, рођена Богородица Марија.
ЧУДО СЕ ПОНОВИЛО: Изнели су мошти Светог Василија Острошког на улицу, а онда се десило (ВИДЕО)
Према црквеном предању, Јоаким и Ана су деценијама живели у браку без деце, због чега су трпели велику тугу и осуду тадашњег друштва. Упркос дубокој старости, њихова вера, пост и непрестана молитва нису јењавали.
Поштујући њихову непоколебљиву оданост, Бог им је преко анђела јавио радосну вест да ће добити кћер која ће благословити читав свет. Рођењем Марије започело је испуњење обећања о спасењу људског рода, због чега се Мала Госпојина у црквеним богослужењима назива и свитком који најављује долазак Сунца правде.
У народној традицији Мала Госпојина се сматра даном посебне духовне радости, али и празником који затиче дом у молитвеном миру. Поред присуствовања светој литургији и причешћу, празник је у народу препознат као Дан заштитнице свих мајки, деце и породичног дома.
Жене које немају деце, као и парови који се боре за потомство, на овај дан одлазе у манастире и цркве посвећене Богородици, где се кроз молитву и пост обраћају за помоћ, верујући у чудо какво су доживели и сами Јоаким и Ана.
Поред молитвеног дела, за Малу Госпојину се везује читав низ народних обичаја и строго дефинисаних правила понашања:
МОЛИТВА ПРЕД КИВОТОМ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ: Изговорите ове чудесне речи (ВИДЕО)
Шта нипошто не треба радити: На овај велики празник строга је забрана обављања свих тежих физичких послова. У народу се верује да данас не ваља чистити кућу, прати веш, нити радити велике послове у пољу или око стоке.
Посебно се истиче да на Малу Госпојину не треба започињати никакве свађе нити изговорити ружне речи — укућани треба да проведу дан у миру, опраштању и међусобном поштовању.
Спремање лековитих трава: Између Велике и Мале Госпојине травари традиционално сакупљају лековито биље, јер се верује да у том периоду оно има посебну исцелитељску моћ. Међутим, на сам дан Мале Госпојине биље се не бере, већ се претходно убране траве суше и чувају у домовима за заштиту током зиме.
Обичај за потомство и здравље деце: Жене и нероткиње на овај дан пале свећу испред иконе Богородице и остављају скромне дарове у црквама — најчешће у виду босиљка, пешкира или цвећа — молећи се за здравље деце и добијање потомства.
НАТО У НЕВЕРИЦИ: Сателити открили тајну базу на граници са Алијансом, шта то Путин спрема?
Радост и сабори: У многим местима широм Србије Мала Госпојина је храмовна и сеоска слава, када се одржавају велики народни сабори. Верници се окупљају са породицом и пријатељима, а обичај је да се на овај дан учини барем једно добро дело према онима којима је помоћ најпотребнија.
Мала Госпојина означава и важну јесењу прекретницу у народном календару. Од овог празника у сеоским домаћинствима традиционално почињу припреме за јесењу сетву, као и за спремање зимовине и дочекивање хладнијих дана.
Србсбук
