Српска православна црква и њени верници сутра, 7. јула, обележавају Ивањдан, велики хришћански празник посвећен рођењу Светог Јована Крститеља. Претече и Крститеља Господњег.

Овај дан спада у ред највећих празника у православном календару, а у српском народу за њега се везује мноштво прелепих обичаја, веровања и народних ритуала који су се преносили с колена на колено.

ГОЛГОТА: Мојих пет смрти и једно васкрсење због грешака доктора на “Елитној здравственој установи број 1 у Србији”

Ивањдан је празник који слави рађање, живот и моћ природе која је почетком лета у свом пуном зентау. Веровања кажу да су ноћ уочи празника, као и сам дан, испуњени посебном благодаћу и тајанственом снагом, због чега народ посебну пажњу посвећује лековитом биљу и симболици плетења венаца.

Тајна ивањског цвећа: Како призивати сан о суђеном?

Међу бројним обичајима, свакако је најпопуларнији онај који је везан за младе, неудате девојке. Према старим народним записима и веровањима наших бака, ноћ уочи Ивањдана има моћ да открије будућност.

ЧУДО СЕ ПОНОВИЛО: Изнели су мошти Светог Василија Острошког на улицу, а онда се десило (ВИДЕО)

Обичај налаже да девојке које желе да сазнају ко ће бити њихов животни сапутник, вечерас пре спавања уберу ивањско цвеће. Од дела убраног цвећа плете се традиционални венац, док се један посебан, најлепши цвет ставља директно под јастук. Народно предање каже да ће девојка, након што изговори кратку молитву за здравље и срећу, те ноћи уснити мушкарца који јој је суђен. Онај ко се појави у сну – биће њен будући муж.

Зашто се плету ивањски венци?

Још један неизоставан ритуал без којег је овај празник незамислив јесте плетење венаца од ивањског цвећа. На сам дан празника, или уочи њега, жене и девојке одлазе на ливаде како би набрале жуте цветове ове биљке, познате у народу и као „јованова трава“.

Када се венац исплете, њиме се ките улазне капије, врата кућа и привредних објеката. Према веровању, ови венци имају снажну заштитну улогу. Они симболизују круну природе и Божји благослов, а постављају се како би дом заштитили од болести, несреће, града и лоших сила током целе године. Венци се чувају на кући све до следећег Ивањдана, када се замењују новим.

МОЛИТВА ПРЕД КИВОТОМ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ: Изговорите ове чудесне речи (ВИДЕО)

Дан када Сунце три пута заигра

Колико је овај дан важан за српског сељака и домаћина говори и старо веровање да на Ивањдан природа накратко утихне како би одала почаст светитељу. Старији људи верују да ујутру, на сам дан празника, Сунце „заигра на небу“ три пута од радости због рођења Светог Јована.

Такође, сматра се да од Ивањдана природа почиње полако да се окреће према јесени, због чега постоји и позната изрека у народу: „Ивањдан, преко лета дан“, што означава прекретницу у години након које дани постепено постају краћи.

Ову једну ствар никако не радите у винограду

Када су у питању забране, најстрожа правила везују се за земљу и винограде. Постоји древно веровање да се три дана пре и три дана после Ивањдана – укупно седам дана – у виноград уопште не улази и тамо се ништа не ради. Народна предања кажу да у ових седам дана виноградари морају да одмарају и да виноград највише напредује јер га чува сам Свети Јован. Ако би се неко усудио да тада дира лозу, веровало се да ће „уплашити грожђе“ и уништити овогодишњи род. Такође, сматра се грехом да се на овај дан у кући ради тежак физички посао или да се користи срп.

Снага воде и биља за опоравак и здравље

Ивањдан се у многим крајевима назива и „биљобер“. Стари Срби су веровали да у рану зору лековито биље и траве попрскане ивањском росом добијају посебну, дуплирану исцелитељску моћ. Ове траве се касније суше и чувају као природни лек за породицу током целе године. Сличан статус има и вода. Верује се да реке, потоци и језера на овај дан добијају благословену моћ, па је у народу важило правило да је веома добро окупати се у њима ради спирања болести, прочишћења тела и уплива нове енергије за опоравак.Плетући жуте венце од ивањског цвећа које касније стављамо на капије и врата наших домова, заправо обнављамо штит нашег огњишта и чувамо традицију која нас веже за наше корене, здравље и породичну слогу

Православни верници овај дан проводе у молитви, литургијском сабрању и породичном миру, чувајући традицију која вековима обликује дух и идентитет нашег народа.

Србсбук

Оставите одговор