Српска православна црква и њени верници данас, 7. јула, свечано обележавају Ивањдан, велики празник посвећен рођењу Светог Јована Крститеља, Пророка и Претече Господњег.
Поред тога што у црквеном календару заузима изузетно важно место, овај дан у традицији нашег народа важи за један од најрадоснијих летњих празника, за који се везује дубока симболика обнове живота, здравља и плодности.
Ивањдан се у народу вековима сматра првенствено празником девојака, мајки и нероткиња. Природа је у ово доба године на свом врхунцу, у пуном цвату и снази, због чега се верује да и лековито биље убрано на данашњи дан има посебну, благородну моћ која помаже онима који траже породичну срећу и продужење лозе.
Стари ритуал за плодност и жељено потомство
Један од најважнијих народних обичаја који се преносио с колена на колено везан је управо за жене које дуго чекају на улогу мајке и моле се за потомство. Стари записи кажу да жене које немају деце, а јако их желе, данас треба да ураде једну посебну ствар.
Према веровању, оне данас одлазе на ливаде како би убрале ивањско цвеће (познато и као јованова трава). Од тог цвећа се плете традиционални венац, али се истовремено прави и посебан венчић од црвених ружа. Овај венац се ставља на главу или уноси у дом уз искрену молитву за здравље и плодност. Кроз историју је постојало веровање да се кроз ивањске венце симболично провлаче жене које желе децу, тражећи од природе и Божјег светитеља благослов за рађање новог живота.
ЧУДО СЕ ПОНОВИЛО: Изнели су мошти Светог Василија Острошког на улицу, а онда се десило (ВИДЕО)
Симболика ивањских венаца: Заштита за целу породицу
Осим што помаже нероткињама, плетење венаца од жутог ивањског цвећа има улогу и у заштити читавог домаћинства. Данас је обичај да жене и девојке оките улазне капије, кућна врата и прозоре овим венцима.
Народ верује да ивањски венац делује као штит за дом током целе наредне године. Он симболизује Божји благослов и круну природе, а поставља се како би укућане сачувао од болести, лоших мисли, града и елементарних непогода. Ови венци се не скидају све до следећег Ивањдана, када се на њихове место постављају нови и свежи.
Дан када се природа моли и Сунце заигра
У српском традиционалном друштву постоји и веровање да је данашњи дан толико велики да на неколико тренутака ујутру чак и природа утихне из поштовања према Светом Јовану. Старији мештани у селима и данас воле да понове веровање да у зору овог празника „Сунце три пута заигра на небу“ од радости.
МОЛИТВА ПРЕД КИВОТОМ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ: Изговорите ове чудесне речи (ВИДЕО)
Ивањдан представља и важну прекретницу у години. Сматра се да од данашњег дана лето достиже свој врхунац и природа почиње полако да се окреће ка јесени, због чега је настала изрека: „Ивањдан, преко лета дан“. Верници овај велики дан проводе у празничном миру, молитви и литургијском сабрању, чувајући обичаје који вековима красе наш национални и духовни идентитет.
Ову једну ствар никако не радите у винограду
Када су у питању забране, најстрожа правила везују се за земљу и винограде. Постоји древно веровање да се три дана пре и три дана после Ивањдана – укупно седам дана – у виноград уопште не улази и тамо се ништа не ради. Народна предања кажу да у ових седам дана виноградари морају да одмарају и да виноград највише напредује јер га чува сам Свети Јован. Ако би се неко усудио да тада дира лозу, веровало се да ће „уплашити грожђе“ и уништити овогодишњи род. Такође, сматра се грехом да се на овај дан у кући ради тежак физички посао или да се користи срп.
Србсбук
