Српска православна црква и њени верници сутра обележавају празник посвећен Преподобној мати Параскеви, у народу познатој као Света Петка.
Ова велика светитељка једна је од најпоштованијих у читавом православном свету, а посебно се слави као заштитница жена, мајки, деце, као и свих болесних, сиромашних и немоћних који јој се обраћају за заштиту и духовни мир. Самом Петковдану, који је по броју свечара шеста слава у Србији, претходи изузетно богата историја и дубоко укорењена народна традиција.
Име Свете Параскеве потиче од грчке речи “параскева”, што значи петак. Због великог поштовања које ужива широм Балкана и Европе, уз њено име везују се бројни епитети — Петка Балканска, Српска, Грчка, Бугарска, Румунска, Македонска, Епиватска, Београдска и Трновска.
Да вам од КРСТОВДАНА на боље крене, ИЗГОВОРИТЕ ОВУ МОЋНУ МОЛИТВУ и гледајте како ЧУДЕСНО ДЕЛУЈЕ
Света Петка је била византијска подвижница из 11. века. Према записима владике Николаја Велимировића, рођена је у Епивату код Калитракије и била је српског порекла. Одгајена у имућној и благочестивој хришћанској породици — у којој је њен старији брат Јевтимије уз благослов родитеља отишао у монаштво и касније постао епископ Мадитски — Петка је од најранијег детињства тежила духовном животу. Након смрти родитеља отишла је у Цариград, а потом у Палестину и Јорданску пустињу, где се у строгом посту и молитви подвизавала све до дубоке старости.
Две године пре упокојења, по јављању анђела, вратила се у родни Епиват. Како је отишла пре неколико деценија, нико је није препознао, а дане је тихо проводила у раду и молитви. Након смрти сахрањена је ван гробља као странкиња, али је Бог прославио њене мошти кроз бројна чуда.
ДАНАС ЈЕ МАЛА ГОСПОЈИНА: На празник рођења ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, нипошто не радите ово…
Њене мошти су током векова имале узбудљив и значајан историјски пут. Бугарски цар Јован Асен их је 1238. године пренео у Трново, а са падом ових крајева под турску власт пренете су у Румунију. Године 1396. царица Милица је од султана Бајазита измолила мошти Свете Петке и донела их у Београд.
Према предању, мошти су читав век почивале у стени поред капеле и извора на Калемегдану, где су јој се поклањали православци, католици, па и тадашњи турски окупатори. Сулејман Други их је 1521. године однео у Цариград, а од 1641. године, захваљујући румунском војводи Василију Лупулу, светитељке мошти почивају у граду Јаши у Румунији, где им се и данас поклањају верници свих вероисповести верујући у њихову исцелитељску моћ.
У епархијама Српске православне цркве овој светитељки посвећено је око 250 цркава. Посебно је позната капела Свете Петке на Калемегдану, саграђена 1937. године по пројекту архитекте Момира Коруновића на месту старе средњовековне цркве из доба деспота Стефана Лазаревића. У овој капели, која чува мали прст светитељке, налази се извор воде за коју верници дубоко верују да има исцелитељску моћ, посебно за очне болести.
За овај велики празник везују се важни народни обичаји који се поштују генерацијама:
Молитва за заштиту и здравље: Верници се Светој Петци посебно моле за здравље породице, заштиту деце и исцељење свих болести. Верује се да је њен празник време када треба отворити срце, учинити добро дело и пружити помоћ онима којима је најпотребнија.
Духовни мир у дому: Према народним обичајима, овај празник се проводи у миру, заједништву и саборности. Све веће кућне радове и физичке послове верници традиционално завршавају раније, како би сам дан празника посветили одласку у храм, молитви и славском окупљању.
Посета светим изворима: У многим крајевима Србије обичај је да се на дан Свете Петке посећују манастири и извори са лековитом водом — такозване “водице” — где се верници умивају и узимају воду за здравље и благостање дома.
ЧУДО СЕ ПОНОВИЛО: Изнели су мошти Светог Василија Острошког на улицу, а онда се десило (ВИДЕО)
Србсбук
